NOTE: Ovaj post ce biti postavljen na vise oblasti u forumu i namenjen je ucenicima srednjih skola koji razmisljaju o upisu na fakultet.
Zelim da vam ukazem kako stvari stoje iz mog ugla imajuci u vidu moje iskustvo koje je dosta raznovrsno, a zeleci da mladjima koji dolaze dam par korisnih saveta.
Naime, u razvijenom (tzv.) zapadnom modernom svetu na sceni je pocetak post-informaticke revolucije (fali citat). Tj. informatika vise nije boom kao sto je bio tokom 90ih i vec polako konvergira ka jednom ustabilisanom postojanju, kao sto su to sada npr. fizika, matematika, hemija itd., sa dugom tradicijom. Informatika na tim skalama vrednovanja nece zauzimati neko mnogo bitno mesto kao neki akademski ugled i cini mi se da ce vise preci u sferu menadzerstva, a moje misljenje je da je to prvenstveno zasluga masovnosti ljudi koji se bave tom oblascu kao i potrebe za mentalnim sposobnostima da bi se neko time bavio. Postojace, sasvim sigurno, centri za istrazivanje koji ce izucavati state-of-art informatike. Trenutno veliki broj istrazivaca u tim centrima nema pozadinu iz CSa vec su to npr. matematicari, fizicari, neurobiolozi, pa cak i sociolozi, psiholozi itd. Licno mislim, videvsi razne programe koji se nude po svetu, da ni u buducnosti ti centri nece imati potrebe za velikom vecinom CSovaca da se bave istrazivanjem, vec mozda prvenstveno da budu radna snaga u fazi konstrukcije i izvodjenja eksperimenata.
Informatika kao pojam obuhvata mnogo oblasti, pocev od prodavanja 'magle', preko konstruisanja ('zastarelih') silicijumskih cipova, pa do stvarnja teorijskih matematickih osnova izracunljivosti. Kazem zastarelih jer postoje dosta ozbiljna predvidjanja od strane uvazenih naucnika (iz oblasti fizike) da ce oko 2020. se biti u mogucnosti proizvesti prvi quant-ni racunar za komercijalne upotrebe. Trenutno postoje problemi u prozivodnji tih racunara i kontrolisanja interferencije na tom niskom nivou, ali inzenjering napreduje i videcemu u skoroj buducnosti sta ce od svega da bude. Quant-ni racunari rade na potpuno drugacijem principu u odnosu na dosadasnje masine i skup problema koji se mogu resiti sa quant-nim racunarima u polinomijalnom vremenu je veci neko sto je to slucaj za ove standardne Turing-bazirane masine. Npr. faktorizacija brojeva je resiva u polinomijalnom vremenu (Schor-ov algoritam). Samo konstruisanje i rezonovanje sto se tice algoritama je drugacije kod ovih novih masina i zahteva dosta znanja ozbiljne matematike i quant-ne mehanike.
Baviti se informatikom ce biti sve rizicniji posao sto se tice zapadnih zemalja. Nisko-fabricki poslovi (=programiranje) se sele u vec dobro poznate zemlje (Kina & Indija) sa ogromnom masom dobro skolovanih inzenjera koji veoma dobro prate desavanja u svetu i to brzo implementiraju u svoje programe na ozbiljan nacin. To samim tim implicira direktno snaznu konkurenciji u ovoj sferi, a videvsi kompetentnost strucnjaka i njihov broj u nasoj zemlji postavlja se pitanje koliko ce Srbija biti kompetentna na IT polju (a tek u drugim stvarima da i ne pricam).
Veliki broj ljudi iz te tzv. IT industrije u USA je izgubio posao posle poznatog Bubble kraha (2000ta) i nije se posle mogao lako snaci. Poslovi koji se polako stabilisu kao perspektivni i na 'duze staze' u USA (kao nekom referentnom sistemu) jesu tzv. Software inzenjeri. Tj. ljudi koji bi u teoriji trebali da naprave mapu sistema, tj. projekat na visem nivou a posle bi se pojedini delovi prosledili na nize delove hijerarhije organizacije. Kao npr. sto su to danas arhitekte za pravljenje zgrada i onda bi ti SW architects podelili 'cigle, zupcanike i stolove' masi programera da to konstruise ili vec preuzela gotove prozivode sa trzista.
Meni licno deluje da se informatika jos u mnogo sektora punom parom razvija, tj. ne zna se sta je sta i tako se ugledajuci na vec druge stabilisane oblasti (matematika, fizika, arhitektura, inzenjering, ...) sama stabilise uzimajuci iz svake od ovih oblasti ono sto bi bilo interesantno za nju.
Nauciti programirati je lako za ljude koji imaju bar malo logicke inteligencije i smisla za organizaciju. Postoji na sceni dosta programskih alata i nije cilj znati sve da biste bili dobar programer jer su to dosta medju sobom slicni jezici (uglavnom su svi tzv. Turing-kompletni). Samim tim sto je relativno lako nauciti programirati otvara vrata vecem broju ljudi a samim tim je i veca konkurencija i veci rizik gubljenja mesta.
U Srbiji je situacija sto se tice skolstva u jednu ruku katastrofalna. Ne postoje dobro stabilisani naucni centri i fakulteti sa vecim brojem ozbiljnih strucnjaka svetskog nivoa u raznim oblastima. Nekada je ETF bio jak fakultet jer je zemlja, pretpostavljam, imala potrebe za jakim inzenjerima jer je bila razvijena vojna i elektronska industrija pa su i programi na fakultetu bili zahtevni i nije mogao bas svako lako proci i dobiti diplomu fakulteta. To je bilo do pocetka 90ih ali onda je u svetu doslo do velike promene (1990-2000) a mi smo u tom periodu doziveli srozavanje drustvenog sistema u svim oblastima (ekonomija, obrazovanje, kultura itd) tako da smo kao drustvo na dosta niskom nivou a te veoma bitne promene nas nisu zahvatile i jos u vecem delu zivimo pre 90ih u raznim oblastima i jos nedostaje te bitne evolucije da se dodje bar do 2000ih. U nekim sektorima drustva evolucija je jos u periodu komunizma i cvrsto se drzi (zahvaljujuci losim zakonim i njihovom primenom) i opire protiv sopstevne promene.
Ovo sto pricam mozda vam ne deluje u vezi sa izborom fakulteta, ali iz moje perspektive je veoma bitno razumeti trenutnu situaciju stvari kako bi se mogle doneti ispravne odluke. Ja sve vece institucije zasnovane na organizaciji veceg broja ljudi posmatram kao ziva bica sa svojim pravilima i principima f-nisanja. Tako je i univerzitet jedno zivo bice cija je krv ljudski resursi. Ako je krv zdrava i pitka tako ce i bice dobro da f-nise. Tokom 90ih dosta najbolje krvi je iscurilo (ka zapadu) tako da je potrebna infuzija sistemu u vecim kolicinama ili bar sanacija. Jednostavno receno, imali smo svetske strucnjake u raznim oblastima, tokom 90ih su otisli, verovatno stvorili novi zivot 'tamo negde' i tesko je da ce se vratiti.
Da budem malo konkretniji za ono sto vas interesuje. Vas, koje interesuje informatika (mozda nadam se i informatika) pretpostavljam interesuje sta upisati. Ponuda nije mnogobrojna, mada licno i sam ne znam sta je sve na cehu. Znam da postoje tri tzv. veca sektora: inzenjering (ETF, Elfak, Tehnicki fakultet i vise skole), matematicki (PMF, Matematicki fakulteti, donekle valjda RAF mada ne znam mnogo o tom fakultetu) i menadzerski (FON, BK i sl). Kod nas ce sve biti veca tendencija ka privatnim fakultetima jer smo prihvatili kapitalisticki nacin uredjenja drustva sto samim tim povlaci stvaranje razlika u klasama. Prevedeno momak A (IQ~105) sin 'uspesnog poslovnog coveka' B koji prima godisnje par hiljada eura moci ce sina A da upise na fakultet C koji pritom nema bas neke striktne kriterijume pri upisu (jer zeli novac, naravno) i time ce A moci doci do diplome i posle do posla koji ce B da sredi iako je A tokom studija zevao i nije postao ko zna kakav strucnjak. Ali dobice posao pre nego pametni student D (IQ ~ 120), ciji ce roditelji biti nezaposleni inzenjeri sa malim primanjima i nece moci priustiti sinu studiranje na nekom od fakulteta tipa C koji nude 'moderne programe', ali jos bitnije mrezu, sa raznim institucijama i firmama, zasnovanu na kapitalu kojom ce omogucivati svojim studentima (i kompetentnim i onim koji to nisu) da veoma lako nadju posao u firmama sa kojima fakultet C deli interese u smislu profita ili zajednickog trzista. Tako ce tuzni student D morati da upise neki od drzavnih fakulteta E prethodno polazuci prijemni ispit i biti 'osudjen' na par godina rada, nerviranja, nepravdi, nekompetentnosti, neorganizovanosti kao i nesigurnosti za buducnost. Morace da uci stvari koje ga nece ciniti konkurentnijim na trzistu posl i dozivljavace razne frustracije. Ako je inteligentan i vredan imace mogucnost da skupi dosta vrednog znanja koje ce znati da uoblici u jednu vrednu celinu i samim tim ce to biti njegovo oruzje na trzistu. Oni manje inteligentni na fakultetu E ce morati da nalaze razna opravdanja za svoje trenutno stanje (tipa razni rangovi fakulteta dok je fakultet jos bio u igri, pa ozbiljnost naucenih stvari i sl.). Ajde da skratim sa filozofiranjem, pretpostavljam da to mnoge nervira, ali ja smatram da su ovo mnogo bitne stvari pre nego sto se predje na konkretno odlucivanje.
Ono sto je bitno danas u trazenju posla u kapitalistickom sistemu je: MREZA+ZNANJE. Ako nemate mrezu onda to morate nadoknaditi vecim znanjem i obrnuto. Mreza npr. moze biti ljudi koje poznajete, diploma fakulteta koji ste zavrsili, neki rezultati ili priznanja i sl. Bitno je isto tako biti inteligentan, imati vecu viziju stvari koje se desavaju, brzo uciti, biti efikasan, ubedljiv, imati ozbiljan pristup radu i sl.
Kod nas se ljudi opterecuju i dalje raznim diplomama i konfrontacijama medju fakultetima. Ono sto je bitno uzeti od fakulteta na koji se ide (a uglavnom su svi drzavni priznati na zapadu) jeste znanje. Znanje koje smatram bitnim da biste bili kompetitivni jeste: MATEMATIKA i informaticke tehnike. Naglasavam matematika, jer sto ste bolji u matematici i vise znate (narocito sto se tice teorijskih osnova (linearna algebra, analiza 1 & 2, verovatnoca, malo i algebre i topologije, diskretna matematika)) vise ste kompetentni a i vas mozak bolje funkcionise. Matematika je bitna ako hocete da radite na mestu gde se resavaju konkretni problemi i gde se konstruisu sistemi koji resavaju teske probleme (obrade slika, predvidjanja kretanja kompleksnih haoticnih sistema, simulacije, ...). Sto se tice informatickih tehnika neophodnih za ovo jesu neki od 'ozbiljnih' programskih jezika (za pocetak je dovoljno znati jedan Object-oriented, a posle svaki iole ozbiljan covek u radu ce bilo koju drugu tehnologiju nauciti za sedam dana). Sa druge strane postoji menadzerska strana informatike. Tj. ljudi koji i ne moraju da znaju da programiraju ali su ultra dobri organizatori i imaju dobar uvid u vecu sliku sistema. Njima su neophodne softversko inzenjerske tehnike (npr. kako se organizuje proizvodnja dobrog software-a, kako se vrsi valutacija tog procesa, kako se organizuju ljudski resursi tokom proizvodnje ...) kao i da znaju osnove raznih drugih oblasti u zavisnosti kakav se sistem konstruise. Tako npr. ako neko pravi sistem za vrsenje daljinske operacije morace da zna dobro mreze, malo medicine, elektronike, telekomunikacije i sl kako bi imao sto bolji uvid u sve to. Moje licno misljenje je da se dobar sw manager postaje iskustvom i tesko da vas neko moze nauciti tome.
Ono sto vas fakultet moze nauciti (bar neki) jesu jake osnove iz nauke (pogotovo matematike). Ako vam ide dobro matematika, iskreno bih vas posavetovao da je jos vise produbite.
*** ETF-tip fakulteta ***
POZITIVNE STRANE:
- fakultet ima i dalje kakav takav renome u odredjenim krugovima gde su se pokazali ETFovci (pretpostvljam), ali videvsi koliko ima fakulteta ETF tipa u svetu narocito u Indiji i Kini malo je verovatno da ce nekome biti bitna 'vrednost' diplome koliko znanje koje pokazujete
- daje vam diplomu inzenjera, sto ima odredjenih prednosti u nekim zemljama
- ozbiljnost u pristupu radu
- odredjen broj strucnjaka od kojih se moze nauciti
- jake osnove iz matematike (do odredjenog nivoa), fizike i elektronike
NEGATIVNE STRANE:
- rizik susreta sa ispitima koji imaju malu prolaznost a koji ce vam biti korisni samo dok ne polozite isti i cije znanje mozete vec sutra da izbrisete jedino ako necete da drzite privatne casove ucenicima koje tek ceka prolaz kroz verovatnocu od 0.02%
- neoptimizovano ulaganje (danas veoma vredovane) energije, vremena i zivaca u stvari koje ce vam u buducnosti 'korististi', ali to je cena ETF diplome
- zastareli programi i nedostatak pravih strucanjaka za oblasti koje ce vas ciniti kompetentnim
*** PMF-tip fakulteta *** (Moja preferenca)
NOTE: Referisem se na matematicke fakultete koji imaju koliko takav ozbiljan pristup ka matematici i strucne profesore koji predaju matematicke predmete (a videvsi da smo nekad imali kakvu tradiciju iz matematike...)
POZITIVNE STRANE:
- jake matematicke osnove iz raznih oblasti matematike (linearna algebra, analiza, numericki metodi, algebra ...)
- manja potrosnja bespotrebne energije, samim tim sacuvani zivci ali i mogucnost upotrebe viska energije u neke druge korisno-produktivne stvari u zavisnosti od osobe
- kasnija mogucnost rada u obrazovanju, istrazivackim centrima kao i poslovi programera (ako ste dovoljno informaticki sposobni da se doedukujete)
- veca kompetitivnost sto se tice stvari vise naucnog tipa u odnosu na studente ETF-tipa
- laka mogucnost savladjivanja grana nauke koje vam mogu biti korisne (ako imate dovoljno jos klikera i niste se maximalno specijalizirali) kao npr. fiziku
- posle predvidjene 4ri godine imate mogucnost da upisete PhD u vecini EU zemalja (ako ste vredni i prikupili ste dovoljno znanja tokom studija) za razliku od MINIMALNO 5 (a ocekivanih 6) sa ETFa
NEGATIVNE STRANE:
- nemate titulu inzenjera, sto i ne mora biti negativno, zavisi sta hocete da radite (definitivno u Srbiji trenutno mislim da nije negativna stvar)
- rizik da se opustite i postanete neozbiljni u pristupu radu
- rizik da se pogubite u silnoj matematickoj teoriji (ako nemate dovoljno neuralnih mreza da shvatite cemu sve to sluzi i koliko je korisno)
*** FON-tip fakulteta ***
NOTE: licno nemam bas mnogo informacija o ovom tipu faxa. Ono sto znam je da imaju valjda ozbiljan pristup radu i daju vam neko znanje iz informaticke. Matematicke osnove su slabe ali dobijete diplomu faxa koji cini mi se je vise menadzerski orjentisan, tako da se valjda moze ocekivati da u IT firmama u Srbiji imate nekog FON studenta za sefa :). Valjda je lako zavrsiti fax ali ako niste bar nesto naucili tesko da cete biti kompetitivni. Verovatno je dobar fax da sa manje energije dodjete do diplome kojom cete imati pristup poslovima za koje je neophodna diploma. A znanje? E znanje verovatno se stice iskustvom. Manager se ne uci vec se bude i postaje.
Izvinjavam se na duzini post-a i iskreno se nadam da ce vam biti od koristi.
Pozdrav!
Zelim da vam ukazem kako stvari stoje iz mog ugla imajuci u vidu moje iskustvo koje je dosta raznovrsno, a zeleci da mladjima koji dolaze dam par korisnih saveta.
Naime, u razvijenom (tzv.) zapadnom modernom svetu na sceni je pocetak post-informaticke revolucije (fali citat). Tj. informatika vise nije boom kao sto je bio tokom 90ih i vec polako konvergira ka jednom ustabilisanom postojanju, kao sto su to sada npr. fizika, matematika, hemija itd., sa dugom tradicijom. Informatika na tim skalama vrednovanja nece zauzimati neko mnogo bitno mesto kao neki akademski ugled i cini mi se da ce vise preci u sferu menadzerstva, a moje misljenje je da je to prvenstveno zasluga masovnosti ljudi koji se bave tom oblascu kao i potrebe za mentalnim sposobnostima da bi se neko time bavio. Postojace, sasvim sigurno, centri za istrazivanje koji ce izucavati state-of-art informatike. Trenutno veliki broj istrazivaca u tim centrima nema pozadinu iz CSa vec su to npr. matematicari, fizicari, neurobiolozi, pa cak i sociolozi, psiholozi itd. Licno mislim, videvsi razne programe koji se nude po svetu, da ni u buducnosti ti centri nece imati potrebe za velikom vecinom CSovaca da se bave istrazivanjem, vec mozda prvenstveno da budu radna snaga u fazi konstrukcije i izvodjenja eksperimenata.
Informatika kao pojam obuhvata mnogo oblasti, pocev od prodavanja 'magle', preko konstruisanja ('zastarelih') silicijumskih cipova, pa do stvarnja teorijskih matematickih osnova izracunljivosti. Kazem zastarelih jer postoje dosta ozbiljna predvidjanja od strane uvazenih naucnika (iz oblasti fizike) da ce oko 2020. se biti u mogucnosti proizvesti prvi quant-ni racunar za komercijalne upotrebe. Trenutno postoje problemi u prozivodnji tih racunara i kontrolisanja interferencije na tom niskom nivou, ali inzenjering napreduje i videcemu u skoroj buducnosti sta ce od svega da bude. Quant-ni racunari rade na potpuno drugacijem principu u odnosu na dosadasnje masine i skup problema koji se mogu resiti sa quant-nim racunarima u polinomijalnom vremenu je veci neko sto je to slucaj za ove standardne Turing-bazirane masine. Npr. faktorizacija brojeva je resiva u polinomijalnom vremenu (Schor-ov algoritam). Samo konstruisanje i rezonovanje sto se tice algoritama je drugacije kod ovih novih masina i zahteva dosta znanja ozbiljne matematike i quant-ne mehanike.
Baviti se informatikom ce biti sve rizicniji posao sto se tice zapadnih zemalja. Nisko-fabricki poslovi (=programiranje) se sele u vec dobro poznate zemlje (Kina & Indija) sa ogromnom masom dobro skolovanih inzenjera koji veoma dobro prate desavanja u svetu i to brzo implementiraju u svoje programe na ozbiljan nacin. To samim tim implicira direktno snaznu konkurenciji u ovoj sferi, a videvsi kompetentnost strucnjaka i njihov broj u nasoj zemlji postavlja se pitanje koliko ce Srbija biti kompetentna na IT polju (a tek u drugim stvarima da i ne pricam).
Veliki broj ljudi iz te tzv. IT industrije u USA je izgubio posao posle poznatog Bubble kraha (2000ta) i nije se posle mogao lako snaci. Poslovi koji se polako stabilisu kao perspektivni i na 'duze staze' u USA (kao nekom referentnom sistemu) jesu tzv. Software inzenjeri. Tj. ljudi koji bi u teoriji trebali da naprave mapu sistema, tj. projekat na visem nivou a posle bi se pojedini delovi prosledili na nize delove hijerarhije organizacije. Kao npr. sto su to danas arhitekte za pravljenje zgrada i onda bi ti SW architects podelili 'cigle, zupcanike i stolove' masi programera da to konstruise ili vec preuzela gotove prozivode sa trzista.
Meni licno deluje da se informatika jos u mnogo sektora punom parom razvija, tj. ne zna se sta je sta i tako se ugledajuci na vec druge stabilisane oblasti (matematika, fizika, arhitektura, inzenjering, ...) sama stabilise uzimajuci iz svake od ovih oblasti ono sto bi bilo interesantno za nju.
Nauciti programirati je lako za ljude koji imaju bar malo logicke inteligencije i smisla za organizaciju. Postoji na sceni dosta programskih alata i nije cilj znati sve da biste bili dobar programer jer su to dosta medju sobom slicni jezici (uglavnom su svi tzv. Turing-kompletni). Samim tim sto je relativno lako nauciti programirati otvara vrata vecem broju ljudi a samim tim je i veca konkurencija i veci rizik gubljenja mesta.
U Srbiji je situacija sto se tice skolstva u jednu ruku katastrofalna. Ne postoje dobro stabilisani naucni centri i fakulteti sa vecim brojem ozbiljnih strucnjaka svetskog nivoa u raznim oblastima. Nekada je ETF bio jak fakultet jer je zemlja, pretpostavljam, imala potrebe za jakim inzenjerima jer je bila razvijena vojna i elektronska industrija pa su i programi na fakultetu bili zahtevni i nije mogao bas svako lako proci i dobiti diplomu fakulteta. To je bilo do pocetka 90ih ali onda je u svetu doslo do velike promene (1990-2000) a mi smo u tom periodu doziveli srozavanje drustvenog sistema u svim oblastima (ekonomija, obrazovanje, kultura itd) tako da smo kao drustvo na dosta niskom nivou a te veoma bitne promene nas nisu zahvatile i jos u vecem delu zivimo pre 90ih u raznim oblastima i jos nedostaje te bitne evolucije da se dodje bar do 2000ih. U nekim sektorima drustva evolucija je jos u periodu komunizma i cvrsto se drzi (zahvaljujuci losim zakonim i njihovom primenom) i opire protiv sopstevne promene.
Ovo sto pricam mozda vam ne deluje u vezi sa izborom fakulteta, ali iz moje perspektive je veoma bitno razumeti trenutnu situaciju stvari kako bi se mogle doneti ispravne odluke. Ja sve vece institucije zasnovane na organizaciji veceg broja ljudi posmatram kao ziva bica sa svojim pravilima i principima f-nisanja. Tako je i univerzitet jedno zivo bice cija je krv ljudski resursi. Ako je krv zdrava i pitka tako ce i bice dobro da f-nise. Tokom 90ih dosta najbolje krvi je iscurilo (ka zapadu) tako da je potrebna infuzija sistemu u vecim kolicinama ili bar sanacija. Jednostavno receno, imali smo svetske strucnjake u raznim oblastima, tokom 90ih su otisli, verovatno stvorili novi zivot 'tamo negde' i tesko je da ce se vratiti.
Da budem malo konkretniji za ono sto vas interesuje. Vas, koje interesuje informatika (mozda nadam se i informatika) pretpostavljam interesuje sta upisati. Ponuda nije mnogobrojna, mada licno i sam ne znam sta je sve na cehu. Znam da postoje tri tzv. veca sektora: inzenjering (ETF, Elfak, Tehnicki fakultet i vise skole), matematicki (PMF, Matematicki fakulteti, donekle valjda RAF mada ne znam mnogo o tom fakultetu) i menadzerski (FON, BK i sl). Kod nas ce sve biti veca tendencija ka privatnim fakultetima jer smo prihvatili kapitalisticki nacin uredjenja drustva sto samim tim povlaci stvaranje razlika u klasama. Prevedeno momak A (IQ~105) sin 'uspesnog poslovnog coveka' B koji prima godisnje par hiljada eura moci ce sina A da upise na fakultet C koji pritom nema bas neke striktne kriterijume pri upisu (jer zeli novac, naravno) i time ce A moci doci do diplome i posle do posla koji ce B da sredi iako je A tokom studija zevao i nije postao ko zna kakav strucnjak. Ali dobice posao pre nego pametni student D (IQ ~ 120), ciji ce roditelji biti nezaposleni inzenjeri sa malim primanjima i nece moci priustiti sinu studiranje na nekom od fakulteta tipa C koji nude 'moderne programe', ali jos bitnije mrezu, sa raznim institucijama i firmama, zasnovanu na kapitalu kojom ce omogucivati svojim studentima (i kompetentnim i onim koji to nisu) da veoma lako nadju posao u firmama sa kojima fakultet C deli interese u smislu profita ili zajednickog trzista. Tako ce tuzni student D morati da upise neki od drzavnih fakulteta E prethodno polazuci prijemni ispit i biti 'osudjen' na par godina rada, nerviranja, nepravdi, nekompetentnosti, neorganizovanosti kao i nesigurnosti za buducnost. Morace da uci stvari koje ga nece ciniti konkurentnijim na trzistu posl i dozivljavace razne frustracije. Ako je inteligentan i vredan imace mogucnost da skupi dosta vrednog znanja koje ce znati da uoblici u jednu vrednu celinu i samim tim ce to biti njegovo oruzje na trzistu. Oni manje inteligentni na fakultetu E ce morati da nalaze razna opravdanja za svoje trenutno stanje (tipa razni rangovi fakulteta dok je fakultet jos bio u igri, pa ozbiljnost naucenih stvari i sl.). Ajde da skratim sa filozofiranjem, pretpostavljam da to mnoge nervira, ali ja smatram da su ovo mnogo bitne stvari pre nego sto se predje na konkretno odlucivanje.
Ono sto je bitno danas u trazenju posla u kapitalistickom sistemu je: MREZA+ZNANJE. Ako nemate mrezu onda to morate nadoknaditi vecim znanjem i obrnuto. Mreza npr. moze biti ljudi koje poznajete, diploma fakulteta koji ste zavrsili, neki rezultati ili priznanja i sl. Bitno je isto tako biti inteligentan, imati vecu viziju stvari koje se desavaju, brzo uciti, biti efikasan, ubedljiv, imati ozbiljan pristup radu i sl.
Kod nas se ljudi opterecuju i dalje raznim diplomama i konfrontacijama medju fakultetima. Ono sto je bitno uzeti od fakulteta na koji se ide (a uglavnom su svi drzavni priznati na zapadu) jeste znanje. Znanje koje smatram bitnim da biste bili kompetitivni jeste: MATEMATIKA i informaticke tehnike. Naglasavam matematika, jer sto ste bolji u matematici i vise znate (narocito sto se tice teorijskih osnova (linearna algebra, analiza 1 & 2, verovatnoca, malo i algebre i topologije, diskretna matematika)) vise ste kompetentni a i vas mozak bolje funkcionise. Matematika je bitna ako hocete da radite na mestu gde se resavaju konkretni problemi i gde se konstruisu sistemi koji resavaju teske probleme (obrade slika, predvidjanja kretanja kompleksnih haoticnih sistema, simulacije, ...). Sto se tice informatickih tehnika neophodnih za ovo jesu neki od 'ozbiljnih' programskih jezika (za pocetak je dovoljno znati jedan Object-oriented, a posle svaki iole ozbiljan covek u radu ce bilo koju drugu tehnologiju nauciti za sedam dana). Sa druge strane postoji menadzerska strana informatike. Tj. ljudi koji i ne moraju da znaju da programiraju ali su ultra dobri organizatori i imaju dobar uvid u vecu sliku sistema. Njima su neophodne softversko inzenjerske tehnike (npr. kako se organizuje proizvodnja dobrog software-a, kako se vrsi valutacija tog procesa, kako se organizuju ljudski resursi tokom proizvodnje ...) kao i da znaju osnove raznih drugih oblasti u zavisnosti kakav se sistem konstruise. Tako npr. ako neko pravi sistem za vrsenje daljinske operacije morace da zna dobro mreze, malo medicine, elektronike, telekomunikacije i sl kako bi imao sto bolji uvid u sve to. Moje licno misljenje je da se dobar sw manager postaje iskustvom i tesko da vas neko moze nauciti tome.
Ono sto vas fakultet moze nauciti (bar neki) jesu jake osnove iz nauke (pogotovo matematike). Ako vam ide dobro matematika, iskreno bih vas posavetovao da je jos vise produbite.
*** ETF-tip fakulteta ***
POZITIVNE STRANE:
- fakultet ima i dalje kakav takav renome u odredjenim krugovima gde su se pokazali ETFovci (pretpostvljam), ali videvsi koliko ima fakulteta ETF tipa u svetu narocito u Indiji i Kini malo je verovatno da ce nekome biti bitna 'vrednost' diplome koliko znanje koje pokazujete
- daje vam diplomu inzenjera, sto ima odredjenih prednosti u nekim zemljama
- ozbiljnost u pristupu radu
- odredjen broj strucnjaka od kojih se moze nauciti
- jake osnove iz matematike (do odredjenog nivoa), fizike i elektronike
NEGATIVNE STRANE:
- rizik susreta sa ispitima koji imaju malu prolaznost a koji ce vam biti korisni samo dok ne polozite isti i cije znanje mozete vec sutra da izbrisete jedino ako necete da drzite privatne casove ucenicima koje tek ceka prolaz kroz verovatnocu od 0.02%
- neoptimizovano ulaganje (danas veoma vredovane) energije, vremena i zivaca u stvari koje ce vam u buducnosti 'korististi', ali to je cena ETF diplome
- zastareli programi i nedostatak pravih strucanjaka za oblasti koje ce vas ciniti kompetentnim
*** PMF-tip fakulteta *** (Moja preferenca)
NOTE: Referisem se na matematicke fakultete koji imaju koliko takav ozbiljan pristup ka matematici i strucne profesore koji predaju matematicke predmete (a videvsi da smo nekad imali kakvu tradiciju iz matematike...)
POZITIVNE STRANE:
- jake matematicke osnove iz raznih oblasti matematike (linearna algebra, analiza, numericki metodi, algebra ...)
- manja potrosnja bespotrebne energije, samim tim sacuvani zivci ali i mogucnost upotrebe viska energije u neke druge korisno-produktivne stvari u zavisnosti od osobe
- kasnija mogucnost rada u obrazovanju, istrazivackim centrima kao i poslovi programera (ako ste dovoljno informaticki sposobni da se doedukujete)
- veca kompetitivnost sto se tice stvari vise naucnog tipa u odnosu na studente ETF-tipa
- laka mogucnost savladjivanja grana nauke koje vam mogu biti korisne (ako imate dovoljno jos klikera i niste se maximalno specijalizirali) kao npr. fiziku
- posle predvidjene 4ri godine imate mogucnost da upisete PhD u vecini EU zemalja (ako ste vredni i prikupili ste dovoljno znanja tokom studija) za razliku od MINIMALNO 5 (a ocekivanih 6) sa ETFa
NEGATIVNE STRANE:
- nemate titulu inzenjera, sto i ne mora biti negativno, zavisi sta hocete da radite (definitivno u Srbiji trenutno mislim da nije negativna stvar)
- rizik da se opustite i postanete neozbiljni u pristupu radu
- rizik da se pogubite u silnoj matematickoj teoriji (ako nemate dovoljno neuralnih mreza da shvatite cemu sve to sluzi i koliko je korisno)
*** FON-tip fakulteta ***
NOTE: licno nemam bas mnogo informacija o ovom tipu faxa. Ono sto znam je da imaju valjda ozbiljan pristup radu i daju vam neko znanje iz informaticke. Matematicke osnove su slabe ali dobijete diplomu faxa koji cini mi se je vise menadzerski orjentisan, tako da se valjda moze ocekivati da u IT firmama u Srbiji imate nekog FON studenta za sefa :). Valjda je lako zavrsiti fax ali ako niste bar nesto naucili tesko da cete biti kompetitivni. Verovatno je dobar fax da sa manje energije dodjete do diplome kojom cete imati pristup poslovima za koje je neophodna diploma. A znanje? E znanje verovatno se stice iskustvom. Manager se ne uci vec se bude i postaje.
Izvinjavam se na duzini post-a i iskreno se nadam da ce vam biti od koristi.
Pozdrav!